Закон је објављен у Службеном гласнику РС број 33/2006, а ступио је на снагу 25.априла исте године. Окружни суд у Београду је одмах по изгласавању Закона у Скупштини, и пре него што је ступио на снагу, затражио од Врховног суда Србије и Министарства правде мишљење и тумачење закона а у циљу његове правилне примене у пракси. Ради јединствене судске примене, Општа седница Врховног суда Србије заузела је 17.маја 2006.године начелни правни став: „О захтевима за рехабилитацију по Закону о рехабилитацији који је ступио на снагу 25.априла 2006.године, окружни суд одлучује сходном применом општих правила ванпарничног поступка“. Такође је било неоходно решити и питања „техничке“ природе, најпре формирати уписник (поднети захтеви за рехабилитацију носе ознаку “Рех”) и посебну писарницу, израдити одговарајуће печате. Изменом Годишњег распореда судија образовано је седам већа за поступање у овим предметима. Судско веће чине три судије и то по један судија из кривично правне, грађанско правне и управно правне материје. Судијама које поступају по захтевима за рехабилитацију није смањен редован прилив њихових предмета. Законом о рехабилитацији уређује се рехабилитација лица која су без судске или административне одлуке или судском или административном одлуком лишена, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права од 6.априла 1941.године до дана ступања на снагу овог закона, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије. Захтев за рехабилитацију може поднети свако заинтересовано физичко или правно лице. Право на подношење захтева не застарева а сам поступак рехабилитације као и прибављање доказа ослобођено је свих такси и трошкова. Захтев за рехабилитацију подноси се окружном суду према пребивалишту, односно седишту подносиоца захтева или месту где је извршен прогон или неправда. Захтев садржи личне податке лица чија се рехабилитација предлаже и доказе о оправданости захтева. Уколико подносилац захтева није у могућности да поднесе доказе о оправданости захтева, тада се уз захтев подноси опис прогона или насиља са подацима који могу послужити за ближу идентификацију жртве и догађаја. У таквим ситуацијама суд, пре одлучивања о захтеву, прибавља потребна документа и податке од надлежних органа и организација, који су дужни да их на захтев суда доставе у року од 60 дана. Образложеним решењем суд усваја или одбија захтев за рехабилитацију. Решењем којим усваја захтев за рехабилитацију суд утврђује да је одлука која је била донета против рехабилитованог лица ништава од тренутка њеног доношења и да су ништаве све њене правне последице, укључујући и казну конфискације имовине. Рехабилитовано лице сматра се неосуђиваним. Међутим, уколико, у конкретном случају, судска или административна одлука није ни била донета тада суд, у решењу којим усваја захтев за рехабилитацију, утврђује да је рехабилитовано лице било жртва прогона и насиља из политичких или идеолошких разлога. На решење о одбијању захтева може се изјавити жалба Врховном суду Србије, у року од 30 дана од дана пријема решења. Министарство правде по службеној дужности објављује имена и податке о рехабилитованим лицима у Службеном гласнику Републике Србије, сваког месеца. Окружном суду у Београду до данас је поднето укупно 624 захтева за рехабилитацију,од чега је 163 захтев решен.Од укупно 163 решених захтева 87 је усвојено а преосталих 76 је решено на други начин (спајање,одбијање,повлачење,ненадлежност). По свим поднетим захтевима се поступа међутим, како је највећи број захтева поднет без пропратне документације и доказа о основаности захтева, то их суд прибавља по службеној дужности. У том смислу најчешће се обраћа Безбедносно информативној агенцији, Архиву Србије и Војном архиву. Ово је, свакако, један од разлога који може утицати, и утиче, на дужину трајања поступка. Активнија улога подносиоца захтева односно подношење, уз захтев, свих релевантих докумената и доказа је нешто што би олакшало и убрзало поступак одлучивања по захтеву. Међу поднетим захтевима највише је оних којима се тражи рехабилитација лица која су била осуђена као присталице Информбироа, или су била осуђена због сарадње са окупатором и лица која су, непосредно по завршетку Другог светског рата, без судске одлуке лишена живота. Приликом одлучивања о поднетом захтеву суд не преиспитује судске одлуке јер поступак не иде за тим да се утврди да ли је неко лице учинило кривично дело за које му је суђено. У поступку рехабилитације утврђује се да ли је до прогона или неправде дошло из политичких или идеолошких разлога, а то није увек праћено судском одлуком.