МИНУЛИ РАД, РЕГРЕС ЗА КОРИШЋЕЊЕ ГОДИШЊЕГ ОДМОРА И ТОПЛИ ОБРОК 1) У члану 108 тачка 4 Закона о раду («Службени гласник РС» бр.24/05 и 61/05) прописано је да запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом или уговором о раду по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу 0,4% од основице. Према томе, законом је утврђено право запосленог на увећање зараде по основу «минулог рада» у висини од 0,4% од основице. Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду. 2) Према члану 120 тачка 2 и 3 Закона о раду, општим актом односно уговором о раду може да се утврди право на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Према члану 12 Закона о изменама и допунама Закона о раду («Службени гласник РС» бр.61/05) који је ступио на снагу 19.јула 2005.године, одредбе члана 120 тачка 2 и 3 Закона о раду престају да важе 1.јануара 2006.године, када почињу да се примењују одредбе члана 118 тачка 5 и 6 Закона о раду које утврђују право запосленог на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Према томе до краја 2005.године послодавцу је дата могућност, а не обавеза да општим актом (то значи колективним уговором или правилником о раду), односно уговором о раду утврди право запосленог на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора (сагласно члану 120 Закона о раду). Од 1.јануара 2006.године, примењују се одредбе члана 118 тачка 4 и 5 Закона о раду којима се накнада за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора утврђени као право запосленог, при чему се висина ових накнада утврђује општим актом или уговором о раду. (Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, бр.011-00894/2005-2 од 17.10.2006.године)