Поред ових, извршио сам и одређене измене у другим одељењима, а које измене нису трпеле одлагање и тражиле су брзу одлуку рада ефикаснијег рада суда у целини. Разлог зашто судију Гордану Божиловић Петровић нисам по истеку мандата поново распоредио у Веће за ратне злочине, јесте у мојој оцени да она није била довољно ефикасна у свом укупном раду. Према статистичким подацима и броју судећих дана, судија Гордана Божиловић Петровић је имала могућности и времена, нарочито у 2006. и 2007.години, да више ради у првостепеном кривичном одељењу Окружног суда и заврши већи број предмета, с обзиром да је у 2006.години решила само седам предмета, а у 2007.години до 1.октобра ни један (током текуће године судија није заказала главни претрес ни у једном од 47 предмета којима је задужена), иако је у истом периоду (2006.и 2007.год) у Већу за ратне злочине била ангажована 126 судећих дана, од чега 37 дана као председник већа и 89 дана као члан већа. За четири године свог мандата у Већу за ратне злочине судија Божиловић Петровић је поступала као председница већа у једном предмету (тзв. “Шкорпиони”) и као члан већа у три предмета (тзв. “Овчара”, “Браћа Битићи” и “Сува Река”), док јој је прилив осталих предмета обустављен, уз обавезу да настави поступање само у оним предметима у којима је поступала као председник већа пре распореда у Веће за ратне злочине. Како је за годину и девет месеци као председник већа решила један предмет ратних злочина и седам осталих предмета, што не представља задовољавајући резултат, оценио сам да судија Божиловић Петровић није у стању да истовремено извршава своје радне обавезе у Већу за ртане злочине и да заврши преостале предмете којима је задужена, а у којима поступак и онако већ предуго траје. При томе сматрам да судије које се распоређују у Веће за ратне злочине и које прихвате да поступају у тим сложеним предметима морају имати свест о томе да уз ту одговорност и заслужене привилегије (нпр. двострука плата, бенефицирани радни стаж) иде и повећани радни напор. Што се пак тиче Фонда за хуманитарно право, ваља напоменути да је ова НВО дуго времена присутна у нашој јавности, да је ФХП био организатор или судионик низа саветовања, студијских путовања или донатор стручне литературе ( судија Божиловић Петровић је такође била учесник тих догађаја), те да се та НВО или њена директорка појављивала у појединим поступцима за ратне злочине у својству пуномоћника оштећених, између осталог и у предмету “Шкорпиони” у којем је судија Божиловић Петровић била председник већа. У односу на тврдњу да иза моје одлуке стоји страна амбасада и претња ускраћивања донација, могу да кажем да је низ међународних организација и страних амбасада помагао и помаже рад како Већа за ратне злочине и Посебног одељења за организовани криминал тако и Окружног суда у целини. Њихова помоћ се (као и у односу на друге судове) у првом реду састоји у организацији семинара, саветовања и студијских путовања ( у којима је учествовала и судија Божиловић Петровић), у набавци литературе и сл. Никада до сада нити један представник неке стране амбасаде, међународне организације или НВО није тражио нити условљавао свој даљи ангажман конкретним одлукама судија у Већу за ратне злочине или њиховим распоређивањем у то веће нити ме је неко од судија (укључујући ту и судију Божиловић Петровић) обавестио да трпи такав притисак. ПРЕДСЕДНИК СУДА Судија Синиша Важић