Из достављених извештаја произилази да је у највећем броју случајева реч о предметима у којима је поступак у фази истраге која је, међутим, прекинута до проналажења окривљеног јер је исти недоступан суду па је из тог разлоза донето решење о одређивању притвора и издата наредба за расписивање потернице. Само расписивање потернице и поступање по њој је у надлежности Министарства унутрашњих послова.. Како окривљени у међувремену нису приведени суду протеком законског рока за застарелост кривичног гоњења донета су решења о обустави поступка. У другој групи предмета најчешће је реч о поступцима који су покренути приватном тужбом (увреда, клевета, самовлашће, лаке телесне повреде и др.) где су рокови застарелости кратки јер је реч о кривичним делима за које је запрећена казна затвора од шест месеци односно годину дана или новчана казна а у мањем броју случајева реч је о „лакшим“ кривичним делима за које се гони по службеној дужности. Детаљнији извештај са прецизнијим подацима и структуром могуће је дати након што се заврши годишњи извештај чија је израда у току.