Захтев за рехабилитацију Антона Шустера поднела је његова ћерка наводећи да је њен отац био дворски лимар, власник лимарске радње у Београду основане још 1883.године. Био је угледни грађанин Краљевине Југославије, одликован орденом Светог Саве, градски већник, члан управе Сајма и занатске коморе. Одведен је из своје куће 5.новембра 1944., за време недељног породичног ручка, и породива након тога дана није имала никакве информације о њему. Сазнали су да је стрељан 1948. године када им је уручено решење о конфискацији имовине. У поменутом решењу наведено је да је стрељан јер је био народни непријатељ. Потомци покојне Наталије Миленковић поднели су захтев за њену рехабилитацију будући да је од стране Окружног народног суда у Лесковцу осуђена на губитак грађанских и политичких права и конфискацију имовине због сарадње са окупатором. Јосип Ерцеговић поднео је захтев за сопствену рехабилитацију јер је као војно лице-потпоручних у Армији Југославији на служби у УДБИ био осуђен од стране Војног суда у Београду на шест година затвора са принудним радом због непријављивања кривичног дела. Војни суд га је осудио јер надлежним органима није пријавио да ће његов пријатељ побећи из земље.